Klimatski samit u Bonu – 23. Konferencija UN o klimatskim promenama je iza nas, a sledeće poglavlje priče biće napisano u Katovicama, Poljska, 2018. godine. Ishod ove džinovske runde konsultacija je detaljan, i u mnogo aspekata donekle neobavezujući finalni dokument, koji je, po rečima učesnika, manje-više zadovoljavajući. Uprkos zvaničnom izlasku SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma, anti-trampovska koalicija „Još smo tu“ imala je samouveren nastup, tako da postoji nada da će SAD preispitati svoje povlačenje.
Ključni rezultati klimatske konferencije u Bonu
U narednih nekoliko meseci, ekspertske grupe i radne konferencije treba da sačine nekoliko stotina stranica dugačak pravilnik, pripremljen tako da države mogu pojedinačno da ga koriste. Ovaj tekst će zatim postati deo međunarodnog zakona.
Zemlje u razvoju nisu uspele u svojim pokušajima da prebace na industrijalizovane nacije odgovornost — uključujući i finansijsku — za štetu nastalu usled loših useva, suša i poplava. Ipak, postignut je dogovor u raspravi oko finansiranja mera za očuvanje klime sa industrijski razvijenim zemljama koje se pridržavaju obaveza preuzetih pre Pariza. Pored toga postignut je sporazum oko sistema pod nazivom „Talanoa dijalog“ kojim predsedavaju Poljska i Fidži, koji služi za analizu efikasnosti klimatskih mera. Prvi rezultati očekuju se do skupa u Katovicama.
Delimično na marginama, formiran je savez 19 zemalja, predvođenih Kanadom i Ujedinjenim Kraljevstvom, koje žele da prestanu da koriste ugalj do 2030. godine. Jedan kontroverzan aspekt je da se većina zemalja koje su se pridružile savezu u velikoj meri oslanja na nuklearnu energiju. Nemačka nije među 19 članica osnivača saveza.
Tržište energije u usponu – mnogo neodgovorenih pitanja
Internet stvari, E‑mobilnost, pametni gradovi, pametni domovi, rast i posledični porast očekivanja širom sveta dovode do vrtoglavog skoka potražnje za energijom. Na strani ponude, rezultat su ogromne mogućnosti, ali i brojni rizici zbog toga što jedno pitanje ostaje nedogovoreno: koje ćemo resurse koristiti da u budućnosti proizvodimo energiju što efikasnije i ekonomičnije, i iznad svega bez negativnog uticaja na životnu sredinu i planetu na kojoj svi živimo?
Ono što je jasno je da su fosilna goriva postala stvar prošlosti i da se nuklearna energija još uvek ne može sa sigurnošću kontrolisati. Energija sunca, vetra i vode još uvek se međusobno takmiče, i mora se reći da subvencije i destimulacije u određenoj meri narušavaju konkurenciju. Postoje još mnoga pitanja u vezi skladištenja i dostupnosti tokom perioda maksimalne potražnje. Razumna kombinacija svih obnovljivih izvora svakako je najbolji način za napredak. Postaje sve jasnije da hidroenergija ne samo da ima najviši nivo efikasnosti i delotvornosti, već i omogućava stalnu dostupnost, a u slučaju malih hidroelektrana za distribuiranu proizvodnju struje, najbolji odnos isplativosti.
Korporativne obaveze, zbunjeni potrošači
Pre mnogo godina, Inicijativa za globalno izveštavanje (GRI) u Amsterdamu stvorena je kao sredstvo za razmatranje i vrednovanje kompanija u pogledu njihovog ekološkog, socijalnog i etičkog ponašanja. Javna rasprava i dokaz o klimatskim promenama doveli su do promena u načinu razmišljanja potrošača. Dok su se atributi kao što je dinamičan, dominantan, sportski i luksuzan nekada visoko rangirali na spisku poželjnih osobina nekog brenda, ekološki, socijalni i etički aspekti danas imaju mnogo veću težinu za potrošače prilikom donošenja odluke o kupovini.
Zbog toga su i globalni brendovi i mala i srednja preduzeća podjednako primorani da preispitaju svoju marketinšku komunikaciju, i u skladu sa tim prilagode svoje postupke i strategije marketinške komunikacije. Nijedna kompanija ne može sebi da dozvoli bude povezana sa korupcijom, dečijim radom, diskriminacijom ili ekološki štetnim proizvodnim procesima. Automobilska, hemijska i prehrambena industrija prve su se odazvale, a u međuvremenu su sve značajnije kompanije objavile izveštaje o društveno odgovornom poslovanju i u određenoj meri stekle sertifikate po GRI standardima.
Poslovanje u očima javnosti
Finansijski sektor se takođe bavio ovim problemom, ne samo kao davalac finansijskih usluga, već i na strani potražnje — kao „potrošač“ investicionih mogućnosti koje nude buduće prihode i povoljan odnos rizika i profita. Najmanji incident — bilo iz ekoloških ili etičkih razloga — može da prouzrokuje milionske gubitke, dugoročno naruči poverenje i pouzdanost, i dovede do umanjenja vrednosti brenda. Prehrambena industrija je posebno ugrožena u ovom smislu. Pre izvesnog vremena, primećen je pacov kod štanda sa sirom u jednoj poznatoj diskontnoj prodavnici, što je u početku izgledalo kao loša šala. Ono što je usledilo, međutim, bila je noćna mora svakog prodavca. Bilo je potrebno uložiti dosta vremena u krizni menadžment i odnose sa javnošću, kako bi se povratilo poverenje. Dizel skandal je možda još istaknutiji primer kako je ekološko, socijalno i etičko ponašanje važno za poslovni uspeh i vrednost akcionara. Kao što se može pretpostaviti, industrijski sektori poput energetike i hemijske kompanije posebno su u centru pažnje u tom pogledu.
Nenamiren investitor
Odluke privatnih i institucionalnih investitora slede primer i sve više imaju u vidu ove aspekte. Čak i velike kompanije bez GRI sertifikata, ili koje su slabo rangirane u finansijskom sektoru, se izbegavaju i veoma teško (odnosno skupo) dolaze do finansiranja.
Procene su teške kada je reč o investiranju u proizvodnju energije. Malo ko je spreman na ozbiljna ulaganja u lignit u današnje vreme, a čak i investicije u obnovljive izvore energije otvaraju mnoga pitanja. Subvencije, otkupne cene, politički rizici, skladištenje i stalno, pouzdano snabdevanje, samo s neki od kriterijuma.
Naš sledeći blog baviće se zelenim investicijama, zelenim obveznicama i mogućnostima pouzdanog zelenog sistema rangiranja.
Srdačan pozdrav,
Aliquantum tim